ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА АКТИВНОСТИ СРПСКОГ СИНДИКАЛНОГ ФРОНТА
У Сава центру 12. новембра 2013. год. у 12 часова одржана је заједничка седница Главних одбора синдиката оснивача СРПСКОГ СИНДИКАЛНОГ ФРОНТА на којој је било преко 500 учесника. Носилац иницијативе стварања јаког синдикалног покрета јесте Конфедерација слободних синдиката заједно са Асоцијацијом Слободних и независних синдиката, Удруженим синдикатима Србије „Слога“ и Индустријским синдикатом Србије. Јединствени синдикат Телекома Србија узео је пуно учешће у деловању новоформиране асоцијације као члан и оснивач конфедерације слободних синдиката.
Српски синдикални фронт усвојио је декларацију и акциони план у сврху покретања истинског социјалног дијалога са свим субјектима како би се превазишле социјалне и економске тензије, а привредни амбијент Србије ставио у функцију општег напретка друштва.
Намеће се закључак да је бреме проблема на страни деценијске деиндустријализације Србије, лоших приватизација које су допринеле да се број запослених смањи за више од 800 000. Циљ приватизације је био да се постојећи капацитети упосле, а заправо је дошло до развлачења капитала и имовине и пребацивања терета на раднике.
Јавно пласирана идеја да ће измене и допуне Закона о раду допринети побољшању привредног амбијента и привлачења страних инвестиција као и запослености је у домену демагошких премиса, а заправо је реч о дерогацији радних права и свођење истих на периоде почетка индустријализације у свету.
Основна улога синдиката јесте да се бори за побољшавање радичких права што само по себи говори да се постојећа права не могу нарушити о чему говоре и међународне конвенције из области радног права.
Предложене измене и допуне Закона о раду више имају карактер новог законског решења јер је реч о промени у више од 100 чланова закона и увођења нове области тзв. посредовања у запошљавању. Наиме реч је о формирању агенција за привремено запошљавање које по форми треба да афирмишу флексибилне облике запошљавања. Овај модел је преузет из радног законодавства развијених економија у којима постоји јако тржиште радне снаге а које поред тога прати и јака флексигурност приликом губитка радног ангажовања. Ова метода је применљива у социјално одговорној држави у којој постоје јасна правила понашања свих субјеката. Послодавци су одговорни у понашању према запосленима и извршавају све обавезе по основу реалног измирења доприноса из рада и по основу рада, а запослени поседују висок степен мотивисаности за максимизацију продуктивности, другим речима наднице запослених су такве да омогућавају задовољење потреба у савременом друштву.
У Србији слика је прилично другачија. Сумњиви капитал је присутан кроз улагања, инвеститори желе максимално извлачење профита где не хају ни да исплате редовне зараде запосленима које узгред не задовољавају ни подмирење минималне потрошачке корпе односно пуко преживљавање. Са друге стране држава нема адекватне приходе по основу пореза и доприноса на тако минималне зараде тако да имамо поражавајућу ситуацију кроз дефицит буџета и празне фондове.
Уочавајући ситуацију да радници у Србији постају мањина јер их је мање или исто као друге издржаване групе јавила се потреба за учвршћивање синдикалне сцене кроз СРПСКИ СИНДИКАЛНИ ФРОНТ.
Инфо служба ЈСТС