Актуелности

САСТАНАК СА ДИРЕКТОРИМА ДИРЕКЦИЈЕ ЗА ТЕХНИКУ

 

 

На иницијативу Јединственог Синдиката Телекома Србије одржан је састанак 2.3.2020. године,  у просторијама синдиката са представницима Дирекције за технику и то:

Као представници Јединственог Синдиката Телекома Србије састанку су присуствовали Марина Здравковић председник, Горан Мијајловић секретар, Жељко Петковић потпредседник, као и представници непосредно из процеса рада који су и синдикални активисти у дирекцији, Славко Милић из Сомбора, Саша Марковић из Рашке и Предраг Милошевић из Врања.
Од директора Банковића и сарадника могло се чути да је дирекција у претходном периоду имала запажене пословне резултате који се мере реализацијом плана инвестиција од скоро100%, технолошком напретку који је резултирао да Телеком Србија буде  проглашен за најбољу мобилну мрежу у свим сегментима и сервисима на крају 2019. године. Такође, у технолошком сегменту интегрисани су аквизирани кабловски оператери. Наравно, истакнуто је да су ови пословни резултати заправо успех запослених, мерен кроз бројке које говоре о неколико стотина инсталација код корисника на дневном нивоу, односно преко 500 000 приступа fiber to home, неколико хиљада интервенција код корисника. У квантитативном смислу, Телеком Србија је повећао базу корисника својих услуга. Према њиховом мишљењу применом нових софтверских алата WFM (work force menagment) настоји се подићи свест важности односа према кориснику, односно да теренски техничари који су усмерени ка кориснику време прекида сервиса учине што краћим. Напомена је била и у правцу да на тај начин појединац има прилику за исказивањем бољих појединачних знања и вештина што је прилика за бољом зарадом, која се осим месечне стимулације може увећати и додатним активностима у заједници ПРОДАЈ И ЗАРАДИ, односно инсталацијом услуга код корисника.
Представници синдиката указали су на запажања која утичу на демотивисаност запослених и њихову забринутост, што свакако утиче да резултати у реализацији задатака не буду још бољи.
Имајући у виду да се налазимо у току технолошке револуције која захтева непрестано учење и рад на личном плану из свеобухватне проблематике сагледавања процеса рада, неопходна је непрекидна обука запослених, кроз тренинг центре.
Један од примера је увођење запослених у рад кроз WFM, значај таквог рада и на шта се односи исти. Код запослених влада непознаница у смислу да се овим апликативним алатом не вреднују све активности и да оне не одражавају пуну упосленост на прави начин.
Поступак квантитативних норми радних задатака у пракси показује слабост која резултира да  се глобализује учинак просечног извршиоца на мање захтевним задацима и учинак извршиоца са бољим знањима и вештинама на сложеним пословима.
Заборавља се да се радни учинак запослених прати кроз методологију која има неколико фаза, која је кварталног карактера и која почиње делегирањем задатака за посматрани квартал. Делегирани задаци имају везу са KPI, који су предмет процењивања за надређене руководиоце и да се из ове формуле може говорити о упослености која резултира успехом     (успешношћу) радне целине било да је то одељење, служба, сектор, односно дирекција.
Пре свега, указано је на старосну структуру запослених, тренд природног одлива у наредном периоду и могуће излазне флуктуације код евентуалног ДОП-а у складу са критеријумима из споразума о оптимизацији. Ефикасност у процесу рада зависна је од многих фактора на које непосредни извршилац не може да утиче (приоритети код отклањања сметњи; не води се рачуна да се сметње групишу локацијски већ по времену трајања; расположивост корисника услуге за интервенцију у датом тренутку; условљеност КИРОМ; непредвидивост појединих сметњи чије трајање излази из оквира задатог; недостатак материјала за рад итд), односно реализација сервиса од стране партнерских фирми, који своје обавезе не изводе на најпрофесионалнији начин, јер су суочени са ангажовањем неадекватно квалификоване радне снаге. Проблем је и непостојање стандардизованих правила за извођење појединих радњи које умањују квалитет изведених радова, што представља потенцијални проблем у непрекидности сервиса и руше стандарде Телекома Србије, који предњачи у супериорности своје инфраструкуре и тиме нашу компанију доводе на ниво конкуренције чија инфраструктура нема ни план ни поредак.
Са нашег становишта постоји основана претпоставка да организација послова у техници може и мора да се преорјентише на људске ресурсе Телекома Србија, сагледавајући потребе у побољшавању како квалификационе, тако и старосне структуре. На ову тему више него јасно намеће се неминовност потпуне интеграције аквизираних фирми директно у Телеком Србија, чиме се постиже обједињавање пре свега финансијских ефеката (прихода, планирања трошкова инвестиција, продаје, набавке, логистике) до ефеката у техничком одржавању и подршци.
У сегменту рада, за запослене веома важан аспект јесте материјална сигурност, награђивање за успешан рад, унапређење и друге мере мотивације.
Синдикат настоји да се одвијање технолошког процеса одвија у складу са законским одредбама које прописују безбедност и заштиту на раду, поштовање Колективног уговора нарочито у делу организације радног времена, прековременог и сменског рада, пасивног дежурства и др.
На крају састанка, дошло се до закључка да су руководећи људи Дирекције за технику спремни за континуирани дијалог на наведене теме, имајући у виду да је технолошки процес једна жива материја која захтева свакодневно праћење и усклађивање.

 

 


ИНФО ЈСТС