НОВОСАЂАНИ У ПОСЕТИ ВИШЕГРАДУ И ШАРГАНСКОЈ ОСМИЦИ
За викенд, 28. и 29. маја СО Нови Сад ЈСТС је организовала излет у Вишеград са обиласком разних знаменитости. О вишеградском старом граду, који се налази на брду изнад Вишеграда, познатијем као Павловина, данас се готово ништа не зна у историји. Претпоставља се да је ту било неко омање насеље, а град је могао припадати некој домаћој властелинској породици, која је обитавала у своме граду Борчу изнад Месића и имала је још неколико градова у околини. Подно старог града на неприступачним стенама изнад Дрине налазе се рушевине једне куле, која је имала улогу осматрачнице на Дрини и са ње се мотрило на свакога ко се примицао граду. Кула је, како се по траговима могло разабрати, некада са доњим градом била повезана широким усеченим ходником. Кула се назива у народу „кулом Краљевића Марка“. Испод куле има неколико удубљења у стенама, које се називају „Марковим сједалом“ и „Марковим стопама“. По народној причи, једном је Краљевић Марко на своме Шарцу прескочио читаву Дрину и тако са Буткових стена, које су на другој страни Дрине стигао срећно у своју тврду кулу. Некада је ова кула била прокопана све до Дрине. За време Турака у њој је била тамница па се ова кула тако и назива - Тамница, а по доласку Аустроугарске унутрашњост куле је затрпана камењем, да се у њој не би скривали хајдуци и српски одметници. Стари град у Вишеграду припада уобичајеном стилу градова средњовековног времена, које су у нашим крајевима подизали разни домаћи великаши. Након тога, обишли смо и манастир Добрун.
Maнастир Добрун, у изворима познат као Крушево, налази се у живописном планинском крају на путу Вишеград - Ужице у клисури ријеке Рзав. Манастир је посвећен Успењу Пресвете Богородице, а подигли су га 1343. године жупан Прибил и његови синови Стефан и Петар. У доба жупана Петра манастир је имао 720 монаха. Након првог страдања манастира, од стране Турака 1393. године, манастир су обновили деспот Стефан Лазаревић и кнегиња Милица. Манастир је током Турске владавине неколико пута био рушен и обнављан.
Након обиласка Манастира Добрун кренули смо пут Вишеграда. Одмах по доласку у Вишеград организована је пловидба Дрином до спомен комплекса Стари Брод који је посвећен ужасном злочину из пролећа 1942 године када је 6.000 Срба убијено од стране усташа.
После обиласка у току дана имали смо кратки предах где смо размењивали утиске виђених знаменитости. Након тога, имали смо заједничку вечеру са музиком која је организована у нашу част, а која је тајала до касно у ноћ.
После преспаване ноћи и доручка кренули смо пут Мећавника – Дрвенграда.
Дрвенград је етно-село у градском обличју и структури. Црква у Дрвенграду је грађена по угледу на руске цркве брвнаре и посвећена је Светом Сави. У централном делу села је трг поплочан дрвеном коцком и сеченим дрвеним железничким праговима и опкољен брвнарама.
Улице у селу су добиле имена по познатим личностима културе и науке.
И за крај је организована вожња Ћиром, такозваном Шарганском осмицом.
Ова пруга била је жила куцавица и веза Европе са Јадранским морем. Од Београда до Дубровника и Зеленике, ускоколосечном пругом од 760 мм, од 1925. до 1974.године кроз тунеле, преко мостова и кроз планинске усеке саобраћао је чувени воз „Ћира“ остављајући за собом препознатљиви мирис дима парне локомотиве..
Део ове пруге на релацији од станице Шарган Витаси до Мокре Горе, који представља јединствено градитељско дело, отргнут је од заборава и чувеном “Шарганском осмицом“ поново одјекује клапарање вагона и писак парњаче музејског воза „Носталгија“.
Од Мокре Горе до станице Шарган Витаси “Носталгија” пролази кроз 22 тунела, преко пет мостова, савладава висинску разлику од 300 метара и све то на укупној раздаљини од 15.440 метара.
За време вожње наше колеге су имале прилику да са неког од пет видиковаца виде богатство и лепоту природе овога краја.
Након дуже шетње, кренули смо на пут ка нашем Новом Саду. Колеге су биле одушевљене организовањем излета и изразили жељу да што пре организујемо неки сличан пут.
Овом приликом захваљујемо се агенцији ''Мој Свет'' и водичу Влади.
.